Make your own free website on Tripod.com

Islamska Omladina Gore

Djurdjevdan

Home
Dawetski materijal
Forum
Kur'an
Hadis
Hutbe
Roditelji i Deca
Pitanja i Odgovori
Goranka - Muslimanka
E-Knjizara - Kutubhana
Teme
Iz Gore
Iz Sveta
Foto Galerija
Knjiga Utisaka
Razno
Kontakt
Linkovi

I ove 2008 godine, priblizava se mesec Maj, a sa njime i pocetak obnove nasih novotarija, praznovanja i cinenje greha. Prvo od vecih greha ove godine koji cemo pociniti sastoji se od slavljenje Djurdjevdana, hriscanskog praznika, bez ikakve osnove u Islamu, neopravdano objasnjenje da je to ustvari izlazak iz zime, prolecni praznik, dan goranskih stocara koji se raduju prolecu i novom nafakom. Sve ove navedene cinjenice su bez osnove a u daljem tekstu objasnjavamo sta znaci Djurdjevdan i odakle potice. Allah dz.s. u Kuranu kaze: «Allah vam ne zabranjuje da činite dobro i da budete pravedni prema onima koji ne ratuju protiv vas zbog vjere i koji vas iz zavičaja vašeg ne izgone - Allah, zaista, voli one koji su pravični - ali vam zabranjuje da prijateljujete sa onima koji ratuju protiv vas zbog vjere i koji vas iz zavičaja vašeg izgone i koji pomažu da budete prognani. Oni koji s njima prijateljuju sami sabi čine nepravdu» (El-Mumtehine: 8-9).
Enes, r.a., rekao: Kada je došao Poslanik u Medinu, njeni stanovnici su imali dva dana u kojima su praznikovali, pa je Poslanik rekao: «Allah je zamijenio vaše praznike boljim praznicima: ramazanskim i kurban bajramom».
 
Nemora da znaci da je muslimanima zabranjeno slaviti i ostale praznike ili obelezja koja im nesta znace, kao na primer neki historiski dogadjaj vazan za njihovu drzavu, ili obelezje necega sto je od vaznosti za muslimane, medjutim slaviti djurdjevdan nema nikakve veze za Islamom i muslimanima iako neki od nas pokusavaju na razne nacine da ovaj hriscanski praznik ubace u nasa slavlja i doprinesu jos jednoj novotariji pored tolikih novotarija koje nase drustvo poznaje. Velika je odgovornost takvih ljudi i oni ce snositi strasnu kaznu Allaha za ubacivanje novotarija u redove muslimanskog drustva . Gresan je svako od nas koji ce ucestvovati okupljanju i proslavi ovog praznika, gresan je svako od nas koji ce ustati na uranak, gresan je svako od nas koji ce se kupati raznom travom, gresan je svako od nas koji ce svoje kapije mladim drvetom kititi. Postovani sunarodnici Goranci a i svi ostali, Djurdjevdan je obmana za vas , Djurdjevdan je nacin kako da se udaljite od vase vere Islama, on ce vas uciniti gresnicima, on ce doprineti da licite na one ciji je djurdjevdan inace praznik. Nemojte biti tvrdoglavi, imajte svoj ponos, reciti svome sejtanu prokletom da mu nije mesto kod vas i vase porodice. Nemojte vaditi svoju decu na ta mesta okupljanja ( Vlaska, Buka, Brod Rabecke ljivadje ), nemojte ih izlagati sejtanskim i dzinnskim spletkama, nemojte njih , nemojte ni sebe, raduju se sejtani prokleti vasim izlazkom na ova mesta, na ovaj dan. Pogodan je trenutak sejtana i dzinna za razne spletke, magije, zablude. Zele da vas na ovaj dan zavedu, opcine i ostale stete vam nanesu. Okanite se slavljenja ovog praznika. Nije djudrdjevdan vredan da cele godine posle njega razne dzindzije posecujete, hajmalije ispod jastuga cuvate i ostalim se vrdzabinama bavite, i uvek se zapitkujete kome sam ja sta to lose uradio da mi ovako cine. Nije sve od dusmana, neke stvari i sami sebe nazao cinite. Djurdjevdanski dani su najpogodnije vreme i mesto da vam dzinni i sejtani mogu zlo uciniti. Ostanite u svojim kucama. Negirajte staru goransku izreku koju sledbenici sejtana izrekose " ke dasi dasi za Djuren doma dasi". Podignite svoj bajrak ponosa, zastitite sebe i svoju porodicu, dokazite Allahu da samo Njega velicate i Njegove naredbe izvrsavate a novotarija se klonite. Bicete sigurno nagradjeni, odatle gde se i sami ne nadate.
 
Onima koji kazu da se Djuren slavi zbog izlaska iz teske zime na merhamet, i onima koji kazu da se Djuren slavi zbog toga sto ce stada ovaca napokon moci da izadju na pasnjake i ponovo se zaslade lepom goranskom ispasom, njima recite: "Ako je bas tako onda neka ga slave stada ovaca i koza", oni od tog izlaska mozda hajra imaju. 
 
U daljem tekstu objasnjavamo poreklo djurdjevdana
SAMI PROSUDITE " VREDI LI "?
 
Islamska Omladina Gore

svetidjordje.jpg

Свети великомученик Георгије

По хришћанском предању, Свети великомученик Георгије (такође Свети Ђорђе) био је римски војник пореклом из Мале Азије а касније хришћански светитељ. Свети Георгије је један од светаца који се највише славе у православној цркви, међутим, такође се слави и у католичким земљама. Овековечен у причи где убија аждају, слави се у Канади, Каталонији, Енглеској, Етиопији, Грузији, Грчкој, Црној Гори, Португалу, Србији, као и у градовима Истанбулу, Љубљани и Москви. Такође је светац заштитник великом броју професија, организација и болесника.

Предање

Према предању, рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици. Отац му је био војни официр. Још док је био дете, његов отац је страдао за Христа, па се након тога, мали Ђорђе преселио са мајком у Палестину, на мајчино велико и богато породично имање, где је добио достојно образовање.

Војвода Георгије

Израстао је у лепог, снажног и храброг младића, па су га као таквог узели у војску, где се брзо истакао својом храброшћу и бојним заслугама. Напредовао је нагло, од обичног војника до трибуна, да би га, већ у његовој двадесетој години, лично цар Диоклецијан произвео у чин комита тј. војводе (најстарији војни чин, којим се постаје и царев саветник).

Прогон хришћана за време цара Диоклецијана

За време цара Диоклецијана организован је највећи прогон хришћана, 303. године, десети по реду. Видевши да је отпочело немилосрдно истребљавање хришћана по целој земљи, Георгије подели сва своја блага сиромашнима и ослободи своје робове. Исто уради и у Палестини, пустивши слуге, завешта сиромашнима имања и богатства.

Ђорђу је ово тешко пало и на једном сабору је говорио против оваквог односа против хришћана и о њиховом даљем прогону. Том приликом је изашао пред цара и одважно исповедио да је и сам хришћанин. Сав бесан, цар нареди војницима да га затворе у тамницу.

Георгије на мукама

По царевом наређењу, војници су положили Георгија на земљу, забили му ноге у кладе, а на груди му поставили велики, тешки камен. Тако притиснут, у великим боловима, дочекао је јутро, када га је посетио цар, очекујући да ће после ових мука Георгије да се одрекне вере. Међутим, Георгије је јасно и гласно одбио да се одрекне своје вере.

Цар тада нареди да се донесе велики точак за мучење, са даскама препуним великих ексера, удица, ножева, мачева. Везан за такав точак док се точак са њим окретао, то је трајало док му цело тело није било у ранама.

Са точка су га одвезали, мислећи да је мртав. Када су се уверили у супротно, цар нареди да Георгија закопају у негашени креч тако да му је само глава била ван земље, и тако га оставе три дана да сагори. Након три дана, када су га откопали – увидеше да је и даље жив.

Мучења су, по наређењу цара, настављена. Цар одлучи да позове највећег мађионичара у царству, по имену Атанасије, и њиме савлада Георгија. Атанасије се одазва цару и припреми два напитка – један, од кога би Георгије требало да се покори цару, а други смртоносан. Цар нареди да силом напоје Георгија првим напитком, а пошто се Георгије није покорио, онда нареди да му се да и други, смртоносни напитак. Сви стадоше запањени када Георгије опет оста жив.

Искушавање вере

На савет неких дворана, цар је тражио од Георгија да се поклони пред кипом бога Аполона да би му поштедео живот. Силан свет се скупио у храму да види како ће Георгије да се одрекне Хришћанства. Он је пришао статуи Аполона и прекрстио је, нашта се статуа срушила, а са њом и све друге статуе у храму. Видевши то жена цара Диоклецијана, царица Александра викнула је: "И ја верујем у Бога који Ђорђу даје толику снагу."

Цар Диоклецијан најзад изда наређење да се одруби глава, и Георгију и царици Александри.

Георгијева смрт

Војници поведоше Георгија и Александру на губилиште, ван града. Малаксала и слаба царица Александра, на путу до места погубљења, замоли војнике да мало одмори и ту на губилишту издахну, пре посечења.

Стигавши на губилиште, Георгије стаде на одређено место и помоли се. А онда, Георгије положи своју главу, и би посечен дана 23. априла (тј. 6. маја по новом календару) 303. године.

Према завештању тело Георгија пренето је у Лидију, а на његовом гробу касније је подигнута црква. По црквеном учењу 16. новембар је дан када је обновљен храм светог Великомученика Георгија у Лидији, где је положено његово тело – и Срби га прослављају као празник под именом Ђурђиц.

Свети Георгије

Свети Георгије – хришћански великомученик

Мало шта се, заиста поуздано, зна о његовом животу. У иконографији Православне цркве, Свети Георгије је још од 7. века приказиван као војник (без коња, у стојећем ставу) и са копљем или мачем.

Од 9. века се појављује још један приказ Светог Георгија – на коњу, у војводском оделу, како копљем убија аждају. Мало даље од њега стоји једна женска прилика у господском оделу. Сматра се да аждаја коју убија светац симболизује многобоштво. Жена која је на икони је царица Александра и она, како се верује, представља младу хришћанску цркву.

Приказ Светог Георгија који убија аждају је заснован на популарној легенди хришћанске митологије - " Георгије и Аждаја".

Чуда Светог Георгија

Забележена су бројна чуда која су се догодила на гробу светог Георгија као и његова бројна јављања у сну и на јави многима који су његову помоћ тражили.

Култ светог Георгија

Култ Светог Георгија се зачео доста рано. На месту његовог гроба у Лидији, за време владавине цара Константина I (306-337), подигнут је храм њему посвећен.

Током 4. века, култ Светог Георгија се из Палестине проширио на цело Источно Римско Царство. У 5. веку се култ овог свеца проширио и на Западно Римско Царство. 494. године, Георгије је проглашен за свеца, од стране Папе Геласијуса Првог (492–496).

Свети Георгије у Каталонији

Свети Георгије или на каталонском Сант Ђорди (катал. Sant Jordi), такође је светац заштитник шпанске аутономне покрајине Каталоније. Слави се по новом календару, 23. априла. Обичај је да на тај дан мушкарци женама поклањају цвет, а жене мушкарцима књигу. Зато на тај дан књижаре износе продају књига на улице и са попустима.

Свети Георгије код православних Срба

Веома је слављен код Срба, и најчешће га називају Свети Ђорђе или Свети Ђурађ. Многи га славе као крсну славу.

Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном), а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија - Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном). На икони везаној за Ђурђевдан је свети Георгије приказан на коњу како убија аждају. Други приказ је свети Георгије као војник са копљем у руци. У нашем народу се оваква представа зове Ђурђиц и везана је за славу Ђурђиц.

Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови

Крсташки ратови

Храм Светог Георгија у Лидији је срушен 1010. године али су га Крсташи обновили. Године 1191. и током Трећег крсташког рата, храм је поново уништен, од стране исламских снага султана Саладина.

Свети Георгије у Енглеској

После крсташких ратова у 12. веку, култ Светог Георгија је пренет у Енглеску. За време краља Едварда III од Енглеске, који је 1348. основао витешки ред Гартера, Свети Георгије је постао и заштитник Енглеске државе

eng.jpg

Застава Енглеске (Крст Светог Георгија)

IOG